Dijamanti birani za trenutke koji traju

Skala boje ide od D, potpuno bezbojan, do Z, sa vidljivom žutom ili braon notom. Razlika između susednih ocena golim okom se jedva vidi, a u ceni se oseti. Postoje i fensi dijamanti u žutoj, roze, plavoj i zelenoj, i oni se ocenjuju po drugim pravilima — kod njih je jača boja skuplja.

Četiri merila rade zajedno: masa, čistoća, boja i brušenje. Od njih se najmanje pažnje poklanja brušenju, a ono najviše utiče na to koliko kamen zaista blješti. Dijamant slabijeg brusa deluje mrtvo čak i kad je savršen po ostala tri merila.

Većina dijamanata na tržištu nije tretirana. Postoje postupci poput laserskog čišćenja inkluzija i punjenja pukotina staklom, i oni se moraju prijaviti. Mi vam uvek kažemo šta kamen ima i to stoji u sertifikatu.

Najtvrđi je materijal u prirodi, ali se lako uprlja masnoćom sa kože, i tada gubi sjaj. Topla voda, blagi deterdžent i meka četkica vraćaju mu život. Jedina prava opasnost je udarac po ivici, jer dijamant ima pravce po kojima može da se rascepi.

Plava ide od svetle, skoro sive, do duboke kraljevske. Postoje i žuti, zeleni, roze i narandžasti safiri, a najređi je padparadža, spoj narandžaste i roze. Isti kamen na dnevnom svetlu i pod lampom može da izgleda kao dve različite nijanse.

Najviše se plaća srednje tamna, zasićena plava koja ne ide ni u ljubičasto ni u sivo. Poreklo takođe igra ulogu — safiri iz Kašmira i Mjanmara nose premiju u odnosu na kamen istog izgleda sa drugog nalazišta.

Većina safira na svetskom tržištu je zagrevana, i to je prihvaćen postupak star koliko i sama trgovina kamenjem. Kamen ostaje prirodan. Netretiran safir vrhunske boje je retkost i košta znatno više. Kod nas ćete uvek znati šta od to dvoje kupujete.

Tvrdoća 9, odmah iza dijamanta, pa podnosi svakodnevno nošenje bez brige. Pere se toplom vodom i sapunom. Ultrazvučna kada je u redu za netretiran kamen, ali ne i za onaj sa punjenim pukotinama.

Od svetlije crvene sa roze notom do duboke, skoro purpurne. Kad crvena postane preblaga, kamen se više ne zove rubin nego roze safir — granica je stvar procene i utiče na cenu.

Najcenjenija je živa crvena sa blagim plavim prizvukom, ono što se u trgovini vekovima zove golubija krv. Rubin je redak u većim veličinama, pa cena po karatu raste mnogo brže nego kod drugog kamenja.

Zagrevanje je uobičajeno. Postoji i punjenje pukotina staklom, koje se koristi kod jeftinijeg materijala — takav kamen izgleda bolje nego što jeste i mnogo je osetljiviji. To se uvek mora reći, i mi to govorimo.

Isto tvrd kao safir i jednako pogodan za svakodnevno nošenje. Kamen sa punjenim pukotinama ne sme u ultrazvučnu kadu niti blizu plamena pri popravci.

Od svetle, travnate, do duboke zelene sa plavom notom. Kolumbijski smaragdi imaju topliju zelenu, zambijski hladniju i tamniju.

Boja pre svega. Kod smaragda se čistoća gleda blaže nego kod drugog kamenja, jer gotovo svaki ima unutrašnje tragove nastanka. Kamen bez ijednog traga je toliko redak da je prva pomisao da nije prirodan.

Skoro svaki smaragd je uljen ili zasićen smolom, čime se sitne pukotine čine manje vidljivim. To je standard u struci, ali nije trajno — ulje vremenom izlazi i kamen može da deluje mutnije. Tada se postupak ponavlja i to je normalno održavanje.

Najosetljiviji od cenjenog kamenja. Nikako ultrazvučna kada ni para, jer izvlače ulje. Samo mlaka voda i meka krpa. Skinite prsten pre fizičkog posla, smaragd puca lakše nego što njegova tvrdoća sugeriše.

Duboka plava sa sivom ili zelenkastom notom. Postoje i svetlije varijante koje se zovu swiss i sky plavi topaz — London je najtamniji od njih tri.

Ujednačenost boje i veličina. Topaz je dostupan u velikim, čistim komadima, pa je odličan izbor kada se traži krupan kamen za razumne pare.

Plavi topaz je gotovo bez izuzetka dobijen ozračivanjem i zagrevanjem bezbojnog topaza. Boja je posle toga potpuno stabilna. Prirodno plav topaz postoji, ali je toliko redak da ga praktično nema na tržištu, i svaki koji vam neko ponudi kao takav treba dobro proveriti.

Tvrd je, ali ima izraženu ravan cepanja, pa loše podnosi udarce. Izbegavajte naglu promenu temperature i ultrazvučnu kadu.

Od blede lavande do duboke šljivaste, ponekad sa crvenim odsjajem. Najcenjenija je ravnomerna tamna ljubičasta bez sivih primesa i bez svetlijih zona u kamenu.

Isključivo boja, jer je ametist dostupan čist i u velikim veličinama. Zato je to kamen kod kog za malo novca možete dobiti mnogo utiska.

Često se zagreva da bi se boja ujednačila. Zagrevanjem na višoj temperaturi ametist prelazi u žutu boju — tako nastaje veći deo citrina na tržištu.

Jedina prava mera opreza je sunce. Ametist na dugotrajnom jakom svetlu vremenom bledi, pa ga ne ostavljajte na prozoru. Inače se lako čisti vodom i sapunom.

Od gotovo bezbojne, preko bledoplave, do morskozelene. Tamnije nijanse su ređe i traženije, a kod većine kamenja se boja jasnije vidi tek u većim komadima.

Intenzitet plave i čistoća. Akvamarin je obično vrlo čist, pa se vidljive inkluzije ozbiljno odražavaju na cenu.

Najveći deo akvamarina se zagreva da bi se uklonila zelenkasta nota i dobila čistija plava. Postupak je trajan i prihvaćen.

Otporan je i pogodan za svakodnevno nošenje. Izbegavajte ultrazvučnu kadu ako kamen ima vidljive pukotine.

Nijedan kamen nema širi raspon — roze, crvena, zelena, plava, žuta, crna, pa i dve boje u jednom kamenu. Postoji i varijanta kod koje je sredina roze a obod zelen.

Boja i vrsta. Neonska plavo-zelena varijanta iz Brazila vredi višestruko više od uobičajene zelene, a tamnije crvene i roze nijanse takođe su cenjene.

Zagrevanje i ozračivanje se koriste da bi se boja posvetlila ili produbila. Dosta turmalina je i netretirano.

Srednje otporan, pogodan za prstenje ako se pazi. Osetljiv je na naglu promenu temperature, pa ne ide u ultrazvučnu kadu.

Od bele i krem, preko roze i zlatne, do sive i crne. Boja zavisi od vrste školjke i od vode u kojoj je nastao.

Sjaj pre svega — koliko oštro se u površini vidi odraz. Zatim debljina sedefa, glatkoća površine, oblik i veličina. Savršeno okrugao biser je redak i skup.

Bojenje i poliranje su uobičajeni, naročito kod jeftinijih bisera. Uvek ćete od nas dobiti informaciju da li je biser prirodan, uzgojen i da li je bojen.

Najosetljiviji dragulj koji postoji. Ne podnosi parfem, lak za kosu, znoj ni sirće. Pravilo je da se biser stavlja poslednji, a skida prvi. Briše se mekom vlažnom krpom, nikad hemijom, i čuva odvojeno da ga drugo kamenje ne izgrebe. Svila na kojoj su nanizani vremenom slabi i treba je preplesti.

Od nežne roze do breskvaste i blago narandžaste. Boja je po pravilu blaga, pa se u manjim kamenovima jedva vidi — zato morganit ide u krupnije komade.

Jačina roze boje i veličina. Kod morganita je uobičajeno da veći kamen izgleda vredniji upravo zato što se boja bolje vidi.

Gotovo sav morganit se zagreva da bi se uklonila narandžasta nota i dobila čista roze. Boja je posle toga stabilna.

Otporan koliko i akvamarin, iz iste je porodice. Lako se čisti, a roze zlato mu dodatno ističe boju.

Od plave do ljubičaste, a isti kamen pokazuje obe u zavisnosti od ugla gledanja. Pod veštačkim svetlom naginje ljubičastoj, pod dnevnim plavoj.

Duboka plava sa ljubičastim odsjajem vredi najviše, a boja se bolje vidi u većim kamenovima. Tanzanit se vadi na samo jednom mestu na svetu, u Tanzaniji, i to nalazište neće trajati večno.

Praktično sav tanzanit se zagreva — u zemlji je uglavnom braonkast i tek zagrevanjem dobija plavu. To je pravilo, ne izuzetak.

Mekši je nego što njegov izgled sugeriše i osetljiv na udarce i naglu promenu temperature. Bolji je izbor za minđuše i privezak nego za prsten koji se nosi svaki dan. Nikako ultrazvučna kada.

Najpoznatija je duboka crvena, ali granat dolazi i u narandžastoj, ljubičastoj i zelenoj. Zelena varijanta, cavorit, retka je i skupa.

Vrsta i boja. Obična crvena je pristupačna, dok cavorit i narandžasti spesartit koštaju višestruko više.

Granat se po pravilu ne tretira. To je jedan od retkih kamenova koji na tržište stiže onakav kakav je izašao iz zemlje.

Otporan i nezahtevan. Voda i sapun su dovoljni.

Od svetlo žute do duboke medeno-narandžaste, ponekad sa crvenim prizvukom. Tamnije, bogatije nijanse su traženije.

Boja i veličina. Citrin je dostupan u krupnim, potpuno čistim komadima, pa je jedan od najisplativijih izbora za upečatljiv kamen.

Veći deo citrina nastaje zagrevanjem ametista. Prirodno žut citrin postoji, ali je ređi i obično blaže boje. Uvek ćemo vam reći koje je vaš.

Kao i ametist, izbegavajte dugotrajno jako sunce. Inače je otporan i lak za održavanje.

Uvek zelen, ali od žućkasto-zelene do bogate maslinaste. Za razliku od gotovo svih drugih kamenova, ne postoji ni u jednoj drugoj boji.

Čista zelena bez previše žute, uz veličinu. Krupniji peridot dobre boje nije čest.

Peridot se ne tretira. Boja koju vidite je ona sa kojom je kamen nastao.

Mekši i osetljiv na kiseline, pa ne podnosi ni sredstva za čišćenje ni ultrazvučnu kadu. Briše se mlakom vodom i mekom krpom. Ne voli naglu promenu temperature.

Telo kamena ide od bezbojnog do mlečnog, sivog i breskvastog, a preko njega klizi plavi odsjaj koji se pomera kada okrenete ruku. Najcenjeniji je onaj sa gotovo providnim telom i jakim plavim sjajem.

Jačina i čistoća tog odsjaja. Providan kamen sa živom plavom igrom svetlosti mnogo je ređi od mlečno belog.

Mesečev kamen se ne tretira. Efekat je posledica same unutrašnje građe kristala.

Mek je i ima izraženu ravan cepanja, pa lako strada od udarca. Prikladniji je za priveske i minđuše nego za prsten za svaki dan. Samo mlaka voda, bez hemije i bez ultrazvuka.